Croatian Bible

Job 29

Job

Return to Index

Chapter 30

1


 

   "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.  

 

 


2


 

  Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.  

 

 


3


 

  Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.  

 

 


4


 

  Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.  

 

 


5


 

  Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.  

 

 


6


 

  Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.  

 

 


7


 

  Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.  

 

 


8


 

  Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.  

 

 


9


 

  Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!  

 

 


10


 

  Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.  

 

 


11


 

  I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.  

 

 


12


 

  S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.  

 

 


13


 

  Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,  

 

 


14


 

  prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.  

 

 


15


 

  Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.  

 

 


16


 

  Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.  

 

 


17


 

  Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.  

 

 


18


 

  Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.  

 

 


19


 

  U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.  

 

 


20


 

  K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.  

 

 


21


 

  Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.  

 

 


22


 

  U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.  

 

 


23


 

  Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.  

 

 


24


 

  Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?  

 

 


25


 

  Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?  

 

 


26


 

  Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.  

 

 


27


 

  Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.  

 

 


28


 

  Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.  

 

 


29


 

  Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.  

 

 


30


 

  Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.  

 

 


31


 

  Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.  

 

 


Job 31

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: