Croatian Bible

Psalms 106

Psalms

Return to Index

Chapter 107

1


 

   Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je dovijeka ljubav njegova!  

 

 


2


 

  Tako nek' reknu svi otkupljenici koje Jahve otkupi iz ruke dušmanske  

 

 


3


 

  i koje skupi iz svih zemalja, s istoka i sa zapada, sa sjevera i s juga.  

 

 


4


 

  Lutahu pustinjom, u samoći pustoj, puta ne nalazeć' do naseljena grada.  

 

 


5


 

  Gladni su bili, žeđu izmoreni, duša je klonula u njima.  

 

 


6


 

  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi, i on ih istrže iz svih nevolja.  

 

 


7


 

  Pravim ih putem pÓovede da stignu ka gradu naseljenu.  

 

 


8


 

  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!  

 

 


9


 

  Jer gladnu dušu on nasiti, dušu izgladnjelu on napuni dobrima.  

 

 


10


 

  U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima,  

 

 


11


 

  jer su prkosili besjedama Božjim i prezreli naum Svevišnjega.  

 

 


12


 

  Srce im stoga skrši patnjama: posrtahu, a ne bješe nikog da im pomogne.  

 

 


13


 

  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.  

 

 


14


 

  Izvede ih iz tmina i mraka, raskide okove njihove.  

 

 


15


 

  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!  

 

 


16


 

  Jer razbi vrata mjedena i gvozdene polomi zasune.  

 

 


17


 

  Zbog svojih bezakonja bolovahu oni, ispaštajuć' svoje opačine:  

 

 


18


 

  svako se jelo gadilo duši njihovoj, do vrata smrti oni dođoše.  

 

 


19


 

  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.  

 

 


20


 

  Riječ svoju posla da ih ozdravi i život im spasi od jame grobne.  

 

 


21


 

  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!  

 

 


22


 

  Nek' prinose žrtve zahvalnice i kličući nek' djela njegova kazuju!  

 

 


23


 

  Oni koji lađama zaploviše morem da po vodama silnim trguju:  

 

 


24


 

  oni vidješe djela Jahvina, čudesa njegova na pučini.  

 

 


25


 

  On reče i olujni se vjetar uzvitla što u visinu diže valove mora.  

 

 


26


 

  Do neba se dizahu, u bezdan se spuštahu, u nevolji duša im ginula.  

 

 


27


 

  Teturahu i posrtahu kao pijani, sva ih je mudrost izdala.  

 

 


28


 

  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.  

 

 


29


 

  Smiri oluju u tih povjetarac, valovi morski umukoše.  

 

 


30


 

  Obradovaše se tišini, u željenu luku on ih povede.  

 

 


31


 

  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!  

 

 


32


 

  Neka ga uzvisuju u narodnom zboru, neka ga hvale u vijeću staraca!  

 

 


33


 

  On pretvori rijeke u pustinju, a izvore vodene u žednu zemlju;  

 

 


34


 

  plodonosnu zemlju u slanu pustaru zbog zloće žitelja njezinih.  

 

 


35


 

  On obrati pustinju u jezero, a zemlju suhu u vodene izvore  

 

 


36


 

  i naseli ondje izgladnjele te podigoše grad gdje će živjeti.  

 

 


37


 

  Zasijaše njive, posadiše vinograde što im doniješe obilnu ljetinu.  

 

 


38


 

  I on ih blagoslovi te se namnožiše silno i stada im se ne smanjiše.  

 

 


39


 

  Prorijeđeni bjehu i prezreni pod teretom patnja i nevolja.  

 

 


40


 

  Onaj što izlijeva prezir na knezove pusti ih da po bespuću pustom lutaju.  

 

 


41


 

  Iz nevolje pÓodiže ubogog i obitelji k'o stada ÓumnožÄi.  

 

 


42


 

  Videć' to, čestiti neka se raduju, a zloća neka sebi usta začepi!  

 

 


43


 

  Tko je mudar nek' o svemu tom razmišlja i nek' uvidi dobrotu Jahvinu!  

 

 


Psalms 108

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: