Croatian Bible

Luke 8

Luke

Return to Index

Chapter 9

1


 

   Sazva dvanaestoricu i dade im moć i vlast nad svim zlodusima i da liječe bolesti.  

 

 


2


 

  I posla ih propovijedati kraljevstvo Božje i liječiti bolesnike.  

 

 


3


 

  I reče im: "Ništa ne uzimajte na put: ni štapa, ni torbe, ni kruha, ni srebra! I da niste imali više od dvije haljine!  

 

 


4


 

  U koju god kuću uđete, ondje ostanite pa odande dalje pođite.  

 

 


5


 

  Gdje vas ne prime, iziđite iz toga grada i stresite prašinu s nogu za svjedočanstvo protiv njih."  

 

 


6


 

  Oni krenuše: obilazili su po selima, navješćivali evanđelje i liječili posvuda.  

 

 


7


 

  Dočuo Herod tetrarh sve što se događa te se nađe u nedoumici jer su neki govorili: "Ivan uskrsnu od mrtvih";  

 

 


8


 

  drugi: "Pojavio se Ilija"; treći opet: "Ustao je neki od drevnih proroka."  

 

 


9


 

  A Herod reče: "Ivanu ja odrubih glavu. Tko je onda ovaj o kom toliko čujem?" I tražio je priliku da ga vidi.  

 

 


10


 

  Apostoli se vrate i ispripovjede što su učinili. Isus ih povede sa sobom i povuče se nasamo u grad zvani Betsaida.  

 

 


11


 

  Saznalo to mnoštvo po pođe za njim. On ih primi te im govoraše o kraljevstvu Božjem i ozdravljaše sve koji su trebali ozdravljenja.  

 

 


12


 

  Dan bijaše na izmaku. Pristupe dakle dvanaestorica pa mu reknu: "Otpusti svijet, neka pođu po okolnim selima i zaseocima da se sklone i nađu jela jer smo ovdje u pustu kraju."  

 

 


13


 

  A on im reče: "Podajte im vi jesti!" Oni rekoše: "Nemamo više od pet kruhova i dvije ribe, osim da odemo kupiti hrane za sav ovaj narod."  

 

 


14


 

  A bijaše oko pet tisuća muškaraca. Nato će on svojim učenicima: "Posjedajte ih po skupinama, otprilike po pedeset."  

 

 


15


 

  I učine tako: sve ih posjedaju.  

 

 


16


 

  A on uze pet kruhova i dvije ribe, pogleda na nebo, blagoslovi ih i razlomi pa davaše učenicima da posluže mnoštvo.  

 

 


17


 

  Jeli su i svi se nasitili. I od preteklih ulomaka nakupilo se dvanaest košara.  

 

 


18


 

  Dok je jednom u osami molio, bijahu s njim samo njegovi učenici. On ih upita: "Što govori svijet, tko sam ja?"  

 

 


19


 

  Oni odgovoriše: "Da si Ivan Krstitelj, drugi: da si Ilija, treći opet: da neki od drevnih proroka usta."  

 

 


20


 

  A on im reče: "A vi, što vi kažete, tko sam ja?" Petar prihvati i reče: "Krist - Pomazanik Božji!"  

 

 


21


 

  A on im zaprijeti da toga nikomu ne kazuju.  

 

 


22


 

  Reče: "Treba da Sin Čovječji mnogo pretrpi, da ga starješine, glavari svećenički i pismoznanci odbace, da bude ubijen i treći dan da uskrsne."  

 

 


23


 

  A govoraše svima: "Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka danomice uzima križ svoj i neka ide za mnom.  

 

 


24


 

  Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene, taj će ga spasiti.  

 

 


25


 

  Ta što koristi čovjeku ako sav svijet zadobije, a sebe samoga izgubi ili sebi naudi?"  

 

 


26


 

  "Doista, tko se zastidi mene i mojih riječi, toga će se i Sin Čovječji stidjeti kada dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela."  

 

 


27


 

  "A kažem vam uistinu: neki od nazočnih neće okusiti smrti dok ne vide kraljevstva Božjega."  

 

 


28


 

  Jedno osam dana nakon tih besjeda povede Isus sa sobom Petra, Ivana i Jakova te uziđe na goru da se pomoli.  

 

 


29


 

  I dok se molio, izgled mu se lica izmijeni, a odjeća sjajem zablista.  

 

 


30


 

  I gle, dva čovjeka razgovarahu s njime. Bijahu to Mojsije i Ilija.  

 

 


31


 

  Ukazali se u slavi i razgovarali s njime o njegovu Izlasku, što se doskora imao ispuniti u Jeruzalemu.  

 

 


32


 

  No Petra i njegove drugove bijaše svladao san. Kad se probudiše, ugledaše njegovu slavu i dva čovjeka koji stajahu uza nj.  

 

 


33


 

  I dok su oni odlazili od njega, reče Petar Isusu: "Učitelju, dobro nam je ovdje biti. Načinimo tri sjenice: jednu tebi, jednu Mojsiju, jednu Iliji." Nije znao što govori.  

 

 


34


 

  Dok je on to govorio, pojavi se oblak i zasjeni ih. Ušavši u oblak, oni se prestrašiše.  

 

 


35


 

  A glas se začu iz oblaka: "Ovo je Sin moj, Izabranik! Njega slušajte!"  

 

 


36


 

  I upravo kad se začu glas, osta Isus sam. Oni su šutjeli i nikomu onih dana nisu kazivali što su vidjeli.  

 

 


37


 

  A kad su sutradan sišli s gore, pohiti mu u susret silan svijet.  

 

 


38


 

  I gle, čovjek neki iz mnoštva povika: "Učitelju, molim te pogledaj mi sina: jedinac mi je,  

 

 


39


 

  a gle, duh ga spopada te on odmah udari u kriku; trza njime i on se pjeni te jedva da od njega odstupi dok ga nije posve satro.  

 

 


40


 

  Molio sam tvoje učenike da ga izagnaju, ali ne mogoše."  

 

 


41


 

  Isus odvrati: "O rode nevjerni i opaki, dokle mi je biti s vama i podnositi vas? Dovedi ovamo svoga sina!"  

 

 


42


 

  I dok je prilazio, obori ga zloduh i potrese. A Isus zaprijeti nečistom duhu te izliječi dječaka i preda ga njegovu ocu.  

 

 


43


 

  Svi se zapanjiše zbog veličanstva Božjega. Dok su se svi divili svemu što je činio, reče on učenicima:  

 

 


44


 

  "Uzmite k srcu ove riječi: Sin Čovječji doista ima biti predan ljudima u ruke."  

 

 


45


 

  Ali oni nerazumješe te besjede, bijaše im skrivena te ne shvatiše, a bojahu se upitati ga o tome.  

 

 


46


 

  U njima se porodi misao tko bi od njih bio najveći.  

 

 


47


 

  Znajući tu misao njihova srca, uzme Isus dijete, postavi ga uza se  

 

 


48


 

  i reče im: "Tko god primi ovo dijete u moje ime, mene prima. A tko mene prima, prima onoga koji me je poslao. Doista, tko je najmanji među vama svima, taj je velik!"  

 

 


49


 

  Prihvati Ivan i reče: "Učitelju, vidjesmo jednoga koji u tvoje ime izgoni zloduhe. Mi smo mu branili, jer ne ide za nama."  

 

 


50


 

  Reče mu Isus: "Ne branite! Ta tko nije protiv vas, za vas je!"  

 

 


51


 

  Kad su se navršili dani da bude uznesen, krenu Isus sa svom odlučnošću prema Jeruzalemu.  

 

 


52


 

  I posla glasnike pred sobom. Oni odoše i uđoše u neko samarijansko selo da mu priprave mjesto.  

 

 


53


 

  No ondje ga ne primiše jer je bio na putu u Jeruzalem.  

 

 


54


 

  Kada to vidješe učenici Jakov i Ivan, rekoše: "Gospodine, hoćeš li da kažemo neka oganj siđe s neba i uništi ih?"  

 

 


55


 

  No on se okrenu i prekori ih.  

 

 


56


 

  I odoše u drugo selo.  

 

 


57


 

  Dok su išli putom, reče mu netko: "Za tobom ću kamo god ti pošao."  

 

 


58


 

  Reče mu Isus: "Lisice imaju jazbine, ptice nebeske gnijezda, a Sin Čovječji nema gdje bi glavu naslonio."  

 

 


59


 

  Drugomu nekom reče: "Pođi za mnom!" A on će mu: "Dopusti mi da prije odem i pokopam oca."  

 

 


60


 

  Reče mu: "Pusti neka mrtvi pokapaju svoje mrtve, a ti idi i navješćuj kraljevstvo Božje."  

 

 


61


 

  I neki drugi reče: "Za tobom ću, Gospodine, ali dopusti mi da se prije oprostim sa svojim ukućanima."  

 

 


62


 

  Reče mu Isus: "Nitko tko stavi ruku na plug pa se obazire natrag, nije prikladan za kraljevstvo Božje."  

 

 


Luke 10

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: