Croatian Bible

Luke 23

Luke

Return to Index

Chapter 24

1


 

   Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dođoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše.  

 

 


2


 

  Kamen nađoše otkotrljan od groba.  

 

 


3


 

  Uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa.  

 

 


4


 

  I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše do njih.  

 

 


5


 

  Zastrašene obore lica k zemlji, a oni će im: "Što tražite Živoga među mrtvima?  

 

 


6


 

  Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji:  

 

 


7


 

  'Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.'"  

 

 


8


 

  I sjetiše se one riječi njegovih,  

 

 


9


 

  vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.  

 

 


10


 

  A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,  

 

 


11


 

  ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.  

 

 


12


 

  A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo.  

 

 


13


 

  I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija.  

 

 


14


 

  Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo.  

 

 


15


 

  I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima.  

 

 


16


 

  Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima.  

 

 


17


 

  On ih upita: "Što to putem pretresate među sobom?" Oni se snuždeni zaustave  

 

 


18


 

  te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?"  

 

 


19


 

  A on će: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom:  

 

 


20


 

  kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.  

 

 


21


 

  A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo.  

 

 


22


 

  A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,  

 

 


23


 

  ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.  

 

 


24


 

  Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe."  

 

 


25


 

  A on će im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!  

 

 


26


 

  Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?"  

 

 


27


 

  Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.  

 

 


28


 

  Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.  

 

 


29


 

  No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!" I uniđe da ostane s njima.  

 

 


30


 

  Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.  

 

 


31


 

  Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.  

 

 


32


 

  Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?"  

 

 


33


 

  U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.  

 

 


34


 

  Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!"  

 

 


35


 

  Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.  

 

 


36


 

  Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: "Mir vama!"  

 

 


37


 

  Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.  

 

 


38


 

  Reče im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce?  

 

 


39


 

  Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam."  

 

 


40


 

  Rekavši to, pokaza im ruke i noge.  

 

 


41


 

  I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: "Imate li ovdje što za jelo?"  

 

 


42


 

  Oni mu pruže komad pečene ribe.  

 

 


43


 

  On uzme i pred njima pojede.  

 

 


44


 

  Nato im reče: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano."  

 

 


45


 

  Tada im otvori pamet da razumiju Pisma  

 

 


46


 

  te im reče: "Ovako je pisano: 'Krist će trpjeti i treći dan ustati od mrtvih,  

 

 


47


 

  i u njegovo će se ime propovijedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema.'  

 

 


48


 

  Vi ste tomu svjedoci.  

 

 


49


 

  I evo, ja šaljem na vas Obećanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obučete u Silu odozgor."  

 

 


50


 

  Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi.  

 

 


51


 

  I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo.  

 

 


52


 

  Oni mu se ničice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem  

 

 


53


 

  te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.  

 

 


John 1

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: