Croatian Bible

John 3

John

Return to Index

Chapter 4

1


 

   Kad Gospodin dozna da su farizeji dočuli kako on, Isus, okuplja i krsti više učenika nego Ivan -  

 

 


2


 

  iako zapravo nije krstio sam Isus, nego njegovi učenici -  

 

 


3


 

  ode iz Judeje i ponovno se vrati u Galileju.  

 

 


4


 

  Morao je proći kroza Samariju.  

 

 


5


 

  Dođe dakle u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu imanja što ga Jakov dade svojemu sinu Josipu.  

 

 


6


 

  Ondje bijaše zdenac Jakovljev. Isus je umoran od puta sjedio na zdencu. Bila je otprilike šesta ura.  

 

 


7


 

  Dođe neka žena Samarijanka zahvatiti vode. Kaže joj Isus: "Daj mi piti!"  

 

 


8


 

  Njegovi učenici bijahu otišli u grad kupiti hrane.  

 

 


9


 

  Kaže mu na to Samarijanka: "Kako ti, Židov, išteš piti od mene, Samarijanke?" Jer Židovi se ne druže sa Samarijancima.  

 

 


10


 

  Isus joj odgovori: "Kad bi znala dar Božji i tko je onaj koji ti veli: 'Daj mi piti', ti bi u njega zaiskala i on bi ti dao vode žive."  

 

 


11


 

  Odvrati mu žena: "Gospodine, ta nemaš ni čime bi zahvatio, a zdenac je dubok. Otkuda ti dakle voda živa?  

 

 


12


 

  Zar si ti možda veći od oca našeg Jakova koji nam dade ovaj zdenac i sam je iz njega pio, a i sinovi njegovi i stada njegova?"  

 

 


13


 

  Odgovori joj Isus: "Tko god pije ove vode, opet će ožednjeti.  

 

 


14


 

  A tko bude pio vode koju ću mu ja dati, ne, neće ožednjeti nikada: voda koju ću mu ja dati postat će u njemu izvorom vode koja struji u život vječni."  

 

 


15


 

  Kaže mu žena: "Gospodine, daj mi te vode da ne žeđam i da ne moram dolaziti ovamo zahvaćati."  

 

 


16


 

  Nato joj on reče: "Idi i zovi svoga muža pa se vrati ovamo."  

 

 


17


 

  Odgovori mu žena: "Nemam muža." Kaže joj Isus: "Dobro si rekla: 'Nemam muža!'  

 

 


18


 

  Pet si doista muževa imala, a ni ovaj koga sada imaš nije ti muž. To si po istini rekla."  

 

 


19


 

  Kaže mu žena: "Gospodine, vidim da si prorok.  

 

 


20


 

  Naši su se očevi klanjali na ovome brdu, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati."  

 

 


21


 

  A Isus joj reče: "Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu.  

 

 


22


 

  Vi se klanjate onome što ne poznate, a mi se klanjamo onome što poznamo jer spasenje dolazi od Židova.  

 

 


23


 

  Ali dolazi čas - sada je! - kad će se istinski klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini jer takve upravo klanjatelje traži Otac.  

 

 


24


 

  Bog je duh i koji se njemu klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju."  

 

 


25


 

  Kaže mu žena: "Znam da ima doći Mesija zvani Krist - Pomazanik. Kad on dođe, objavit će nam sve."  

 

 


26


 

  Kaže joj Isus: "Ja sam, ja koji s tobom govorim!"  

 

 


27


 

  Uto dođu njegovi učenici pa se začude što razgovara sa ženom. Nitko ga ipak ne zapita: "Što tražiš?" ili: "Što razgovaraš s njom?"  

 

 


28


 

  Žena ostavi svoj krčag pa ode u grad i reče ljudima:  

 

 


29


 

  "Dođite da vidite čovjeka koji mi je kazao sve što sam počinila. Da to nije Krist?"  

 

 


30


 

  Oni iziđu iz grada te se upute k njemu.  

 

 


31


 

  Učenici ga dotle nudili: "Učitelju, jedi!"  

 

 


32


 

  A on im reče: "Hraniti mi se valja jelom koje vi ne poznajete."  

 

 


33


 

  Učenici se nato zapitkivahu: "Da mu nije tko donio jesti?"  

 

 


34


 

  Kaže im Isus: "Jelo je moje vršiti volju onoga koji me posla i dovršiti djelo njegovo.  

 

 


35


 

  Ne govorite li vi: 'Još četiri mjeseca i evo žetve?' Gle, kažem vam, podignite oči svoje i pogledajte polja: već se bjelasaju za žetvu.  

 

 


36


 

  Žetelac već prima plaću, sabire plod za vječni život da se sijač i žetelac zajedno raduju.  

 

 


37


 

  Tu se obistinjuje izreka: 'Jedan sije, drugi žanje.'  

 

 


38


 

  Ja vas poslah žeti ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste ušli u trud njihov."  

 

 


39


 

  Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega zbog riječi žene koja je svjedočila: "Kazao mi je sve što sam počinila."  

 

 


40


 

  Kad su dakle Samarijanci došli k njemu, moljahu ga da ostane u njih. I ostade ondje dva dana.  

 

 


41


 

  Tada ih je još mnogo više povjerovalo zbog njegove riječi  

 

 


42


 

  pa govorahu ženi: "Sada više ne vjerujemo zbog tvoga kazivanja; ta sami smo čuli i znamo: ovo je uistinu Spasitelj svijeta."  

 

 


43


 

  Nakon dva dana ode odande u Galileju.  

 

 


44


 

  Sam je Isus doduše izjavio da prorok nema časti u svom zavičaju.  

 

 


45


 

  Kad je dakle stigao u Galileju, Galilejci ga lijepo primiše jer bijahu vidjeli što je sve učinio u Jeruzalemu za blagdana. Jer su i oni bili uzišli na blagdan.  

 

 


46


 

  Dođe dakle ponovno u Kanu Galilejsku, gdje bijaše pretvorio vodu u vino. Ondje bijaše neki kraljevski službenik koji je imao bolesna sina u Kafarnaumu.  

 

 


47


 

  Kad je čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu pa ga moljaše da siđe i ozdravi mu sina jer već samo što nije umro.  

 

 


48


 

  Nato mu Isus reče: "Ako ne vidite znamenja i čudesa, ne vjerujete!"  

 

 


49


 

  Kaže mu kraljevski službenik: "Gospodine, siđi dok mi ne umre dijete."  

 

 


50


 

  Kaže mu Isus: "Idi, sin tvoj živi!" Povjerova čovjek riječi koju mu reče Isus i ode.  

 

 


51


 

  Dok je on još silazio, pohite mu u susret sluge s viješću da mu sin živi.  

 

 


52


 

  Upita ih dakle za uru kad mu je krenulo nabolje. Rekoše mu: "Jučer oko sedme ure pustila ga ognjica."  

 

 


53


 

  Tada razabra otac da je to bilo upravo onog časa kad mu Isus reče: "Sin tvoj živi." I povjerova on i sav dom njegov.  

 

 


54


 

  Bijaše to drugo znamenje što ga učini Isus po povratku iz Judeje u Galileju.  

 

 


John 5

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: