Croatian Bible

Acts 7

Acts

Return to Index

Chapter 8

1


 

   Savao je pristao da se Stjepan smakne. U onaj dan navali velik progon na Crkvu u Jeruzalemu. Svi se osim apostola raspršiše po krajevima judejskim i samarijskim.  

 

 


2


 

  Bogobojazni su ljudi pokopali Stjepana i održali veliko žalovanje za njim.  

 

 


3


 

  Savao je pak pustošio Crkvu: ulazio je u kuće, odvlačio muževe i žene i predavao ih u tamnicu.  

 

 


4


 

  Oni dakle što su se raspršili obilazili su navješćujući Riječ.  

 

 


5


 

  Filip tako siđe u grad samarijski i stade im propovijedati Krista.  

 

 


6


 

  Mnoštvo je jednodušno prihvaćalo što je Filip govorio slušajući ga i gledajući znamenja koja je činio.  

 

 


7


 

  Doista, iz mnogih su opsjednutih izlazili nečisti duhovi vičući iza glasa, a ozdravljali su i mnogi uzeti i hromi.  

 

 


8


 

  Nasta tako velika radost u onome gradu.  

 

 


9


 

  Čovjek se neki, imenom Šimun, u gradu već duže bavio čarobnjaštvom i opčaravao narod tvrdeći da je neki veliki.  

 

 


10


 

  Priklanjalo mu se sve, malo i veliko, te govorilo: "Ovaj je Snaga Božja, zvana Velika."  

 

 


11


 

  A priklanjahu mu se jer ih je duže vremena opčaravao svojim vradžbinama.  

 

 


12


 

  Ali kad povjerovaše Filipu koji navješćivaše evanđelje o kraljevstvu Božjemu i o imenu Isusa Krista, krštavahu se - muževi i žene.  

 

 


13


 

  Povjerova i Šimun te se krsti i osta uz Filipa: bio je zanesen promatrajući znamenja i čudesa koja su se događala.  

 

 


14


 

  Kad su apostoli u Jeruzalemu čuli da je Samarija prigrlila riječ Božju, poslaše k njima Petra i Ivana.  

 

 


15


 

  Oni siđoše i pomoliše se za njih da bi primili Duha Svetoga.  

 

 


16


 

  Jer još ni na koga od njih ne bijaše sišao; bijahu samo kršteni u ime Gospodina Isusa.  

 

 


17


 

  Tada polagahu ruke na njih i oni primahu Duha Svetoga.  

 

 


18


 

  Kad Šimun vidje da se polaganjem ruku apostolskih daje Duh, ponudi apostolima novaca  

 

 


19


 

  govoreći: "Dajte i meni tu moć da svatko na koga položim ruke primi Duha Svetoga."  

 

 


20


 

  Petar mu odvrati: "Novac tvoj zajedno s tobom propao kad si mislio dar Božji novcima steći!  

 

 


21


 

  Nema tebi ovdje dijela ni udjela jer tvoje srce nije pravo pred Bogom!  

 

 


22


 

  Obrati se od te opakosti svoje i moli Gospodina ne bi li ti se kako oprostila namisao srca tvoga.  

 

 


23


 

  Ta gledam te: žučju si gorak i nepravdom okovan."  

 

 


24


 

  Šimun odgovori: "Molite i vi za me Gospodina da me ne snađe ništa od toga što rekoste!"  

 

 


25


 

  Oni pak pošto posvjedočiše i dorekoše riječ Gospodnju, vratiše se u Jeruzalem navješćujući evanđelje mnogim selima samarijskim.  

 

 


26


 

  Anđeo se Gospodnji obrati Filipu: "Ustani i pođi na jug putom što iz Jeruzalema silazi u Gazu; on je pust."  

 

 


27


 

  On usta i pođe. Odjednom eto nekog Etiopljanina, dvoranina, visokog dostojanstvenika kandake, kraljice etiopske koji bijaše nad svom njezinom riznicom.  

 

 


28


 

  Vraćao se iz Jeruzalema, kamo je bio pošao pokloniti se; sjeđaše na svojim kolima i čitaše proroka Izaiju.  

 

 


29


 

  Duh reče Filipu: "Pođi i pridruži se tim kolima!"  

 

 


30


 

  Filip pritrča i ču gdje onaj čita Izaiju proroka pa će mu: "Razumiješ li što čitaš?"  

 

 


31


 

  On odvrati: "Kako bih mogao ako me tko ne uputi?" Onda zamoli Filipa da se uspne i sjedne uza nj.  

 

 


32


 

  A čitao je ovaj odlomak Pisma: Ko ovcu na klanje odvedoše ga, ko janje nijemo pred onim što ga striže on ne otvara svojih usta.  

 

 


33


 

  U poniženju sud mu je uskraćen. Naraštaj njegov tko da opiše? Da, uklonjen je sa zemlje život njegov.  

 

 


34


 

  Dvoranin se obrati Filipu pa će mu: "Molim te, o kome to prorok govori? O sebi ili o kome drugom?  

 

 


35


 

  Filip prozbori te mu, pošavši od toga Pisma, navijesti evanđelje: Isusa.  

 

 


36


 

  Putujući tako, stigoše do neke vode pa će dvoranin: "Evo vode! Što priječi da se krstim?"  

 

 


37


 

  #  

 

 


38


 

  Zapovjedi da kola stanu pa obojica, Filip i dvoranin, siđoše u vodu te ga Filip krsti.  

 

 


39


 

  A kad iziđoše iz vode, Duh Gospodnji ugrabi Filipa te ga dvoranin više ne vidje. On radosno nastavi svojim putom,  

 

 


40


 

  a Filip se nađe u Azotu. I kako je prolazio, navješćivaše evanđelje svim gradovima dok ne stiže u Cezareju.  

 

 


Acts 9

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: